Српска Нова година

У Београду неће бити организованог дочека на трговима, али се у "Скадарлији", хотелима и сплавовима спремају за весеље, иако ће због економске кризе, прославе бити скромније него претходних година.
После слава, Нове године и Божића, дође ред и на Српску Нову годину. Остаје ли ентузијазма и пара да се празнује?
 Жељко Јоксимовић ће у петак увече певати пред публиком у Лазаревцу. Уз хитове као што су "Лане моје", "Љубави" и друге, популарни певач покушаће да загреје грађане који ће се окупити на улицама тог места.

Популарна певачица Наташа Беквалац забављаће посетиоце београдског клуба "Магацин". Осим својих највећих хитова, Новосађанка ће присутне увеселити и сценским наступом.
 Румунска денс звезда Ина одржаће концерт у "Белекспо центру" а друштво ће јој правити момци из домаћег састава МВП.
Српска нова година славиће се у читавом региону, углавном уз звуке народне музике. На тргу у Бањалуци наступиће Ана Бекута, у Подгорици ће певати Јелена Томашевић, а у Загребу Маринко Роквић. Грађане Пуле забављаће Лепа Лукић, а Србима у Љубљани први ће Нову годину честитати Мирослав Илић...

 Са сваким новим, другим временом кроз цео 20.век Српска Нова година у животу Срба мењала је свој значај.
Грегоријански календар у Краљевини СХС уведен је 1919. кад смо Нову годину почели да славимо 31.децембра као и већина света, а свој дисидентски ореол Српска Нова година носила је после Другог светског рата, у инат социјалистичком режиму пуних 40 година.
Ма како мислили да је Српска Нова година стара тековина српске традиције она се пре Другог светског рата, подсећају етнолози, славила само у градовима по угледу на западне трендове, као обележје европеизације, док село за Српску Нову годину није знало.
"Српска Нова година је у ствари римска Нова година, али су је Срби задржали као своју Нову годину. Прослављају и радују се том датуму који нема изворно црквени смисао, први септембар је у ствари црквена Нова година", објашњава архимандрит Данило, духовник Спомен храма Св. Саве.
Дакле, дан као сваки други, или почетак Нове године, тек 13. јануара Нову годину не чекају само Срби, Руси, Јермени, Молдавци и Грузијсци-они ретки који време рачунају по старом јулијанском календару из времена Цезара, већ и немачки кантони у Швајцарској и заједнице у Шкотској-као преживели народни отпор увођењу грегоријанског календара 1582. године.

Београђани и њихови гости Српску Нову годину моћи ће да дочекају традиционално уз ватромет и молебан у Храму светог Саве.