Овако се слави Бадњи дан и Бадње вече по нашој традицији

Дан уочи Божића се зове Бадњи дан, а вече Бадње вече. Тада се не спава већ се бди, жељно се ишчекује Христово рођење. Због тога се и бадњак тако зове (јер се уноси у кућу на Бадње вече).
Обичај је да домаћин раном зором Бадњег дана оде по бадњак у оближну шуму. Прво тражи добар церић (храстић) који је разгранат, али такве величине да га може понети кући на рамену. Бадњачар се приво прекрсти, изговори молитву Помози Боже и Бадњаче свети, а онда сече церић, храстић у три маха тако да падне на источну страну (с које Христ долази). Затим пронађе дрен, одсече гранчицу и каже На здравље нам било. Онда стави бадњак на десно раме и крене кући певајући Рожество твоје Христе Боже наш...

Бадњак треба да сачињава гранчицу храста, дрена и сламе. Слама симболише Исусове јасле (одмах по рођењу је био стављен у сламу). Бадњак се све до вечери држи напољу или у предсобљу куће, а тек на Бадње вече се уноси у кућу. Бадњачар (домаћин) уноси бадњак на свом десном рамену и говори Добро вече, срећно вам бадње вече. Сви укућани му одговарају Бог ти добро дао и среће имао. Затим се бадњак премазује медом и вином и посипа се жито по њему. Затим Бадњачар љуби бадњак и каже мир Божји Христос се роди. Домаћица му одговара Ваистину се роди и такође љуби бадњак. Љубљење бадњака се понавља са свим укућанима.

Прослављање бадње вечери је симболичке природе. Уласком Бадњака у кућу се симболизује долазак Исуса Христа у наше домове. Дренова гранчица симболизује здравље, жито, изобиље плодова земаљских, мед симболише духовну радост која је слатка као мед.
Бадњачар узме кадионицу и окади прво икону домаће славе (испред иконе гори кандило), а затим окади сва остала одељења куће. Затим побаца сламу свугде по кући, а у собу где се налази икона баци орахе у све углове собе и изговара Божићни тропар. Затим сви укућани по старешинству стану иза бадњачара и крећу да пијучу и квоцају по целој кући. Пију,пију, квоц, квоц и тако док се не обиђу сва одељења.

Бадњачка вечера је строго посна. Спрема се бадњачка погача, (обична погача без квасца), пржена риба, пасуљ пребранац, вино, мед, жито. Такође неизоставно је разно воће (крушке, поморанџе, суве шљиве, урме, суво грожђе, бадем, лешник, ораси). Обавезно се једе на поду на простртој слами, а не за столом како се практикује у градовима.

Пред тако припремљеном вечером, домаћин се прекрсти изговори молитву Оче наш и крене да ломи погачу. Погачу нуди свим укућанима уз вино и здравицу.
Здравица се диже за :

Помози Боже и у добри час..

У славу закона у бољи час..

За свету Тројицу и у славу Божју...

За четири ступа јеванђелиста...

За петозарне мученике...
На крају бадње вечери сви укућани спавају на слами. Она се не склања ни другог дана Божића. Кућа се не чисти и не избацује се ђубре ни другог дана Божића.